Uz podršku

Poslovni partneri

Medijski partneri

Reklame

11.06.2015. - Спроводимо низ мера за креирање бољег пословног амбијента у пољопривреди

Министар пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић изјавила је на 15. Економском самиту Рeпубликe Србиje, да пољопривреда и прехрамбена индустрија представљају изузетно значајне области и развојну шансу за унапређење привреде Републике Србије, и да је агробизнис сектор атрактиван како за домаће, тако и за стране инвеститоре.

Она је навела да Република Србија има изванредне услове за пољопривредну производњу који се огледају у квалитетном земљишту, повољним климатским условима, стручно оспособљеном кадру и вредним људима, наводећи чињеницу да је пољопривредни сектор један од ретких привредних сектора који годинама бележи суфицит у спољнотрговинској размени. „У прошлој години је, и поред великих елементарних непогода које су нас задесиле у пољопривредном сектору, забележен суфицит у спољнотрговинској размени од преко милијарду евра“, прецизирала је министар Богосављевић Бошковић.

„Оно на чему Министарство пољопривреде и заштите животне средине инсистира је потреба за константним унапређењем пољопривредне производње и прерађивачке индустрије и то како у погледу квалитета производа, тако и у погледу повећања произведених количина. Чињеница је да и поред добрих резултата српску пољопривреду карактерише извоз сировина или производа ниског степена обраде, што у будућем периоду представља задатак да се успостављањем савремених прерађивачких капацитета наша земља сврста у ред развијених земаља са високим процентом извоза прерађених производа“, навела је министар.

Богосављевић Бошковић је истакла да, с обзиром на велики број малих газдинстава, српски аграр има потребу за успостављањем удружења пољопривредних произвођача, чиме би се омогућила повољнија набавка репроматеријала, обједињена продаја веће количине производа, заједничка прерада и паковање производа, а да се велики потенцијал Србије налази и у изради производа са додатом вредношћу, као што су органски производи.

Министар је као област од посебне важности издвојила и трансфер знања за развој српског аграра, истичући да: „Само добро образован пољопривредни произвођач који своју производњу заснива на савременим технологијама може бити конкурентан. Један од основних предуслова за ефикасну и конкурентну пољопривредну производњу у Србији је унапређење знања пољопривредника, о чему говори и податак да када би се унапредило знање и повећао приноса житарица за 5-10% и принос млека за око 10%, приход Србије био би увећан за 150 милиона евра“.

Министар је подсетила и на донет Закон о финансирању и обезбеђењу финансирања пољопривредне производње као и на то су нашим пољопривредним произвођачима доступни и кредити са субвенционисаном каматном стопом. Такође, како је навела министар, поред мера подршке пољопривредне политике и политике руралног развоја, Министарство пољопривреде и заштите животне средине спроводи низ активности, пројеката и програма, који ће допринети побољшању услова пословања и креирању бољег пословног амбијента у пољопривредном сектору.

„Усвајање IPARD програма и успостављање IPARD структуре омогући ће нашим пољопривредницима коришћење предприступних фондова Европске уније, што би требало значајно да допринесе унапређењу конкурентности домаће пољопривредне производње. Такође, реализују се активности на јачању система квалитета и безбедности хране кроз успостављање Националне референтне лабораторије, као и активности хармонизације домаћег законодавства са правним тековинама Европске уније, а све у циљу побољшања положаја наших пољопривредних произвођача, унапређењу његове производње и благовременом прилагођавању српске пољопривреде захтевима Европске уније“, рекла је министар на конференцији.

Као један од највећих проблема савремене цивилизације, министар је навела проблем квалитета животне средине, а решавање овог проблема постало је неизбежни део међународних, регионалних и националних агенди данашњице.

„Свесни смо да и у Србији унапређење система заштите животне средине мора укључити сталну бригу за очување и унапређење квалитета ваздуха, воде и земљишта, заштиту биодиверзитета, очуваних екосистема, као и одрживо и ефикасније коришћење природних, посебно енергетских ресурса“, казала је министар и додала да „Министарство пољопривреде и заштите животне средине потпуно подржава концепт тзв. зелене економије, која је као инструмент одрживог развоја заснована на ефикасном коришћењу релативно „чисте” енергије добијене из различитих обновљивих извора, на рециклажи и адекватном управљању отпадом, као и на органској пољопривреди“.

„Још један велики изазов за Србију представљају њени економски капацитети у области унапређивања квалитета животне средине. Процењује се да ће укупни трошкови испуњавања свих правних тековина ЕУ у области животне средине до 2030. године бити око 10,6 милијарди евра, од чега су најзахтевнији сектор за воде, отпад и сектор индустријског загађења“, изјавила је Богосављевић Бошковић и нагласила да унапређење животне средине не представља само трошак, већ даје и велике користи за грађане и привреду.

„Свесна чињенице да се пред нама налази период који ће захтевати велики рад, знање и улагање, дубоко сам уверена да заједничким активностима имамо могућности за проналажење рационалних и продуктивних решења, која ће омогућити успостављање повољног пословног и инвестиционог амбијента, развој српске привреде и унапређење стања животне средине“, закључила је министар Богосављевић Бошковић на данашњем Економском самиту.

Министар пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић изјавила је данас, на 15. Економском самиту Рeпубликe Србиje, да пољопривреда и прехрамбена индустрија представљају изузетно значајне области и развојну шансу за унапређење привреде Републике Србије, и да је агробизнис сектор атрактиван како за домаће, тако и за стране инвеститоре.

Она је навела да Република Србија има изванредне услове за пољопривредну производњу који се огледају у квалитетном земљишту, повољним климатским условима, стручно оспособљеном кадру и вредним људима, наводећи чињеницу да је пољопривредни сектор један од ретких привредних сектора који годинама бележи суфицит у спољнотрговинској размени. „У прошлој години је, и поред великих елементарних непогода које су нас задесиле у пољопривредном сектору, забележен суфицит у спољнотрговинској размени од преко милијарду евра“, прецизирала је министар Богосављевић Бошковић.

„Оно на чему Министарство пољопривреде и заштите животне средине инсистира је потреба за константним унапређењем пољопривредне производње и прерађивачке индустрије и то како у погледу квалитета производа, тако и у погледу повећања произведених количина. Чињеница је да и поред добрих резултата српску пољопривреду карактерише извоз сировина или производа ниског степена обраде, што у будућем периоду представља задатак да се успостављањем савремених прерађивачких капацитета наша земља сврста у ред развијених земаља са високим процентом извоза прерађених производа“, навела је министар.

Богосављевић Бошковић је истакла да, с обзиром на велики број малих газдинстава, српски аграр има потребу за успостављањем удружења пољопривредних произвођача, чиме би се омогућила повољнија набавка репроматеријала, обједињена продаја веће количине производа, заједничка прерада и паковање производа, а да се велики потенцијал Србије налази и у изради производа са додатом вредношћу, као што су органски производи.

Министар је као област од посебне важности издвојила и трансфер знања за развој српског аграра, истичући да: „Само добро образован пољопривредни произвођач који своју производњу заснива на савременим технологијама може бити конкурентан. Један од основних предуслова за ефикасну и конкурентну пољопривредну производњу у Србији је унапређење знања пољопривредника, о чему говори и податак да када би се унапредило знање и повећао приноса житарица за 5-10% и принос млека за око 10%, приход Србије био би увећан за 150 милиона евра“.

Министар је подсетила и на донет Закон о финансирању и обезбеђењу финансирања пољопривредне производње као и на то су нашим пољопривредним произвођачима доступни и кредити са субвенционисаном каматном стопом. Такође, како је навела министар, поред мера подршке пољопривредне политике и политике руралног развоја, Министарство пољопривреде и заштите животне средине спроводи низ активности, пројеката и програма, који ће допринети побољшању услова пословања и креирању бољег пословног амбијента у пољопривредном сектору.

„Усвајање IPARD програма и успостављање IPARD структуре омогући ће нашим пољопривредницима коришћење предприступних фондова Европске уније, што би требало значајно да допринесе унапређењу конкурентности домаће пољопривредне производње. Такође, реализују се активности на јачању система квалитета и безбедности хране кроз успостављање Националне референтне лабораторије, као и активности хармонизације домаћег законодавства са правним тековинама Европске уније, а све у циљу побољшања положаја наших пољопривредних произвођача, унапређењу његове производње и благовременом прилагођавању српске пољопривреде захтевима Европске уније“, рекла је министар на конференцији.

Као један од највећих проблема савремене цивилизације, министар је навела проблем квалитета животне средине, а решавање овог проблема постало је неизбежни део међународних, регионалних и националних агенди данашњице.

„Свесни смо да и у Србији унапређење система заштите животне средине мора укључити сталну бригу за очување и унапређење квалитета ваздуха, воде и земљишта, заштиту биодиверзитета, очуваних екосистема, као и одрживо и ефикасније коришћење природних, посебно енергетских ресурса“, казала је министар и додала да „Министарство пољопривреде и заштите животне средине потпуно подржава концепт тзв. зелене економије, која је као инструмент одрживог развоја заснована на ефикасном коришћењу релативно „чисте” енергије добијене из различитих обновљивих извора, на рециклажи и адекватном управљању отпадом, као и на органској пољопривреди“.

„Још један велики изазов за Србију представљају њени економски капацитети у области унапређивања квалитета животне средине. Процењује се да ће укупни трошкови испуњавања свих правних тековина ЕУ у области животне средине до 2030. године бити око 10,6 милијарди евра, од чега су најзахтевнији сектор за воде, отпад и сектор индустријског загађења“, изјавила је Богосављевић Бошковић и нагласила да унапређење животне средине не представља само трошак, већ даје и велике користи за грађане и привреду.

„Свесна чињенице да се пред нама налази период који ће захтевати велики рад, знање и улагање, дубоко сам уверена да заједничким активностима имамо могућности за проналажење рационалних и продуктивних решења, која ће омогућити успостављање повољног пословног и инвестиционог амбијента, развој српске привреде и унапређење стања животне средине“, закључила је министар Богосављевић Бошковић на данашњем Економском самиту.

NazadSve vesti


11360852