Uz podršku

Poslovni partneri

Medijski partneri

Reklame

21.04.2015. - Климатске промене као реалност у Србији и ЕУ – изазови, одговори и могућности

„Борба против климатских промена једна је од најбитнијих тема међународне заједнице, посебно ове године, јер се очекује усвајање новог међународног договора o обавезама за период после 2020. године. Оквирна конвенција УН о промени климе дефинисала је циљ смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, а начин постизања овог циља, за период 2008-2012. година, био је утврђен Кјото протоколом. С обзиром да су обавезе из Протокола истекле, преговори о обавезама за период после 2012. започети су 2007. године и још увек трају. Циљ је да нови договор буде усвојен на 21. Конференцији држава чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе  која ће бити одржана ове године у Паризу“, рекла је министар пољопривреде и заштите живонте средине Снежана Богосављевић Бошковић у свом уводном излагању на јавном слушању Одбора за заштиту животне средине „Климатске промене као реалност у Србији и ЕУ – изазови, одговори и могућности“. 

Миинистар Богосављевић Бошковић је истакла да је Министарство, потпомогнуто међународним пројектима и у сарадњи са релевантним државним институцијама, направило је процене могућности смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године. Ове процене ће у предстојећем периоду бити додатно анализиране са Европском комисијом, и након усвајања од стране Владе достављене Конвенцији. Према овим проценама, ниво емисија у 2030. години креће се од пораста емисија за 4,3% до смањења од 9,8% у односу на емисије 1990. године.

„Србија својим укупним емисијама не доприноси значајно глобалним емисијама гасова са ефектом стаклене баште, о чему сведоче инвентари емисија за 1990, али и период од 2010. до 2013. године. Емисија гасова са ефектом стаклене баште за 2013. годину смањена је за 3,5% у односу на 2010, и 25,1% у односу на 1990. годину“, нагласила је министар.

Богосављевић Бошковић је навела да прве процене показују да укупне материјалне штете, изазване екстремним климатским и временским условима, од 2000. године прелазе 5 милијарди евра, а више од 70% губитака је повезано са сушом и високим температурама. С друге стране, поплаве су само у 2014. години проузроковале огромне штете. Циљ Министарства је да процене дугорочних инвестиција у приоритетне акције за смањење ризика и адаптацију на измењене климатске услове изради до краја 2015. године. Ове процене биће израђене на основу анализа погођености, пре свега, у секторима хидрологија и водни ресурси, шумарство и пољопривреда, које је Министарство израдило за потребе Другог извештаја према Оквирној конвенцији УН о промени климе.

„Поред обавеза према Оквирној конвенцији УН о промени климе, Министарство у сарадњи са другим институцијама Владе, али и представницима привреде и невладиних организација и уз финансијску и техничку помоћ Европске уније, започело је успостављање система мониторинга, извештавања и верификације емисија гасова са ефектом стаклене баште и осталих информација од значаја за климатске промене. Ова активност значајна је за нас како са аспекта усаглашавања националног са законодавством Европске уније, тако и јер ће нам омогућити систематско и континуирано прикупљање података, као основ за анализу и унапређење политика и мера које доприносе борби против климатских промена“, рекла је министар.

На крају Богосављевић Бошковић је закључила да је израда стратегије борбе против климатских промена један је од приоритета и  да ћемо до краја 2018. године имати јасно дефинисане циљеве и начине њиховог постизања, а како би смањили ефекте промене климе на националном нивоу, али и допринели глобалном смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, на економски исплатив начин.

NazadSve vesti


12962205