Uz podršku

Poslovni partneri

Medijski partneri

Reklame

01.07.2014. - Srbiji treba 10,5 milijardi evra za životnu sredinu

Srbiji je potrebno 10,5 milijardi evra investicija za infrastrukturu i primenu standarda EU u zaštiti i životne sredine, kao i za primenu 200 zakona usklađenih s evropskim zakonodavstvom, rečeno je danas na skupu o reciklažnoj industriji.

Predstavnici Vlade Srbije, EU i recikleri složili su se da je budžetsko finansiranje reciklažne industrije neodrživo i da treba da se pronađe drugačiji model, poput namenskog fonda za tu oblast, kakav je postojao ranije u Srbiji.

Državna sekretarka u Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović najavila je da će u narednih pet dana s predstavnicima kabineta premijera Srbije i Ministarstva finansija razgovarati o obezbeđivanju namenskih sredstava za zaštitu životne sredine.

Ona nije želela da iznosi pojedinosti o tome, ali je istakla da će ministarstvo istrajati u tome da se uspostavi održiv sistem finansiranja.

“Nećemo dozvoliti da se namenska sredstva koje zagađivači plaćaju kroz ekološku taksu daju za sve druga svrhe osim za zaštitu životne sredine”, istakla je Božovićeva.

Ona je dodala da Srbija mora iz održivog sistema ekoloških taksi da finansira zaštitu životne sredine.

“Novca nema i mora se stvoriti namenski fond”, istakla je Božovićeva.

Ona je naglasila da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ima kapaciteta da sprovodi sve ciljeve Srbije za priključenje EU u oblasti zaštite životne sredine i da intenzivno radi na toma iako je ta oblast teška, zahtevna i veoma skupa za prilagođavanje.

Božovićeva je rekla da je Ministarstvo kandidovalo tri projekta iz oblasti opasnih otpada za dobijanje sredstava na međunarodnoj donatorskoj konferenciji za pomoć u otklanjanu posledica poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, koja će biti održana 16. jula.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je preko video snimka poručio da će Srbija imati dovoljno vremena da uskladi sistem zaštite životne sredine s onim u EU.

“Za neke ozbiljnije direktive koje će Srbija morati da primeni i koje zahtevaju veća materijalna sredstva, EU će Srbiji odobriti tranzicioni period i nakon učlanjenja u EU”, rekao je Devenport.

On je istakao da će Srbija morati i sama da ulaže u oblast zaštite životne sredine podsećajući da je to jedna od ključni oblasti evropskih integracija i jedna od najizazovnijih u procesu pridruživanja jer se jedna trećina celokupnog zakonodavstva EU odnosi na tu oblast.

Menadžer za projekte životne sredine i poljoprivreda Delegacije EU u Srbiji Rajner Frojnd rekao

je da je industrija otapada u Evropi veoma razvijena i da je njena vrednost 24 milijardi evra

godišnje, a da zapošljava pola miliona ljudi.

Direktor kompanije Božić i sinovi Nikola Egić rekao je da u Srbije bez obzira na postojanje

strategija nema jasnog načina primene politike zaštite životne sredine.

Generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir rekla je da je potrebno da se do kraja

godine donese uredba o narednim petogodišnjom ciljevima ambalažne reciklažne industrije, jer

ove godine ističe prethodna uredba.

Prema njenim rečima, potrebno je uraditi reviziju zakonske regulative, pojačati sakupljačku

mrežu, naročito komunalnog otpada, ali i pojačati inspekcijski nadzor za sve koji učestvuju u

lancu industrije ambalažnog otpada.

Belaović Kokir je podsetila da su u poslednje četiri godine Sekopak i ostali recikleri sakupili i

reciklirali 90.000 tona ambalažnog otpada, a da će ove godine biti dostignuta prerada 30 odsto

ukupnog ambalažnog otpada u Srbiji.

“Cilj je da Srbija u narednih nekoliko godina dostigne 50 odsto reciklaže ambalažnog otpada, što

bi bilo na nivou EU”, rekla je Belanović Kokir.

NazadSve vesti


12663638