Uz podršku

Poslovni partneri

Medijski partneri

Reklame

01.07.2014. - Obim sive ekonomije može da se smanji za trećinu

Srbija bi mogla da smanji obim sive ekonomije sa 30 odsto BDP-a na nivo od oko 20 do 22 odsto što bi donelo prihode budžetu od 500 do 700 miliona evra. To bi bilo značajno smanjenje jer imamo najveći obim sive ekonomije u Evropi, šest odsto veći u odnosu na region, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Nikola Ćorsović na okruglom stolu “Stop sivoj ekonomiji” koji je u utorak 24. juna organizovao magazin BizLife u prostorijama Srpske asocijacije menadžera. Prema njegovim rečima, problem države je to što je opao institucionalni kapacitet za suzbijanje nelegalnog poslovanja. Sada se vraćamo na nivo iz 2005. i primorani smo da rešavamo fundamentalne stvari poput utaje PDV-a, nezavršene fiskalizacije i šverca duvana i nafte. Ćorsović je ocenio da je za rešavanje ovog problema bitno pitanje svesti građana koliko je siva zona opasna i u kojoj meri uništava zdrav deo ekonomije, ali je dodao i da povremene medijske kampanje ne daju dugoročni efekat jer se ubrzo po njihovom završetku siva ekonomija vraća na stari nivo. Za Ćorsovića je pitanje jačanja institucija važnije i najavljuje da će Srbija do kraja mandata ove vlade imati opipljivo bolje institucije koje će se baviti problemom sive ekonomije. Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević podsetio je da je NALED u saradnji sa USAID-om započeo dvogodišnji Projekat jačanja konkurentnosti Srbije u okviru kojeg se realizuju istraživanja na temu sive ekonomije, čiji su rezultati dostupni kako javnosti tako i resornim ministarstvima. Atanasijević je istakao da stavovi građana pokazuju da 57 odsto ne opravdava postojanje sive ekonomije, ali da je problem što 69 odsto njih ne bi prijavilo poslodavca koji ih drži na radnom mestu “na crno”. “To pokazuje jednu vrlo nisku svest o uzrocima sive ekonomije. Jedan od ključnih uzroka za širenje neformalnog poslovanja jeste i to što je država gledala da kroz sivu zonu supstituiše neke socijalne programe koje nije mogla da finansira iz svojih sredstava. Ono što je važni da naglasimo jeste da siva ekonomija nije jednaka socijalnom programu”, rekao je Atanasijević. On je istakao da NALED “i jeste i nije” zadovoljan planovima države u pogledu suzbijanja sive ekonomije. “Zadovoljni smo kada Vlada usvoji preporuke koje im dajemo jer želimo da budemo konstruktivan partner, ali čekamo i da se još neke stvari realizuju. Sve zavisi od volje. Ako politička volja postoji trebalo bi da vidimo kako da se operativno realizuje”, dodao je Atanasijević. Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, izrazio je uverenje da će poboljšanje opšteg poslovnog okruženja uticati na smanjenje sive ekonomije. “Ukoliko su birokratske procedure komplikovane i parafiskalno i fiskalno opterećenje visoki, raste i siva zona”, rekao je Stefanović. On je podsetio da je u pripremi zakon o inspekcijskom nadzoru koji bi trebalo da uvede red u ovu oblast jer je u nekim delovima nedovoljno regulisana, a u nekima i previše regulisana. Ono što bi trebalo da sadrži, a

što su i ključni predlozi državi u borbi protiv neformalnog sektora jeste bolja koordinacija

nadzora kroz uvođenje koordinacionog tela, preciziranje nadležnosti inspekcija, uvođenje “ček

lista” po kojima će inspektori raditi, jačanje prevencije na uštrb represivnih mera i bolja analiza

rizika.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veroljub Arsić podsetio je da je tokom prošle i ove

godine došlo do povećanja sive ekonomije. On je ocenio da je u pojedinim segmentima privrede

moguće postići dobre rezultate i u kratkom periodu kao što je to učinjeno u prvoj polovini 2001.

kada je za 3-4 meseca značajno smanjen šverc duvanskih proizvoda i naftnih derivata. Ipak,

Arsić smatra da će opšti nivo sive ekonomije biti teško prepoloviti. Kako je naveo, duži period

konzistentnog, neselektivnog kažnjavanja onih koji krše zakon popravilo bi poreski moral u

Srbiji. “I u Skandinaviji bi se poreski moral pokvario kada bi 10 godina tolerisali neplaćanje

poreza”, napomenuo je Arsić i ocenio da bi u kraćem roku suzbijanje sive zone moglo da donese

oko 300 miliona evra u budžet.

Profesorka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Milica Bisić istakla je da je

problem to što u javnosti ne postoji svest da je porez redovni trošak poslovanja. “Odnos prema

porezu se vidi od vrha vlasti do običnog građanina. I najviši zvaničnici kažu da im je neprijatno

da traže račun u restoranu. Ljudi ili neće da plate ili hoće od države nešto da dobiju. Takođe,

politika koju vodi država je takva da ili nešto subvencioniše ili nekoga oslobađa plaćanja

obaveza. Sve to dovodi do toga da ljudi misle da niko ne mora da plaća porez“, rekla je Bisić.

Ona je ocenila da poresko opterećenje nije uzrok jačanja sive ekonomije u Srbiji jer smo po

visini poreza gotovo poreski raj.

NazadSve vesti


12063499