Uz podršku

Poslovni partneri

Medijski partneri

Reklame

11.06.2014. - Predstavljen II Regulatorni indeks Srbije

Kvalitet regulatornog okruženja u našoj zemlji dostiže tek 41,8% željenog standarda, a najproblematičnija tačka zakonodavnog procesa je sprovođenje zakona, pokazao je drugi godišnji Regulatorni indeks Srbije (RIS) koji su NALED i USAID predstavili javnosti, 5. juna 2014. godine u Danas konferens centru. Reč je o oceni koju je Vlada zaslužila za kvalitet, javnost i predvidljivost pripreme propisa, ažurnost sprovođenja zakona, regulatorno opterećenje privrede i dostupnost informacija. U uvodnom delu prisutnima su se obratili Ernst Bode, član Upravnog odbora NALED-a i Joe Lowther, direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja koji su se usaglasili da je vrednost RIS-a za 2014. znatno bolja od prethodne godine (31,7%), ali da je bez obzira na određeni napredak, kvalitet propisa i način njihovog donošenja i primene i dalje kamen spoticanja za privrednike. Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine RS rekao je da Vlada i parlament, kao i druge relevantne institucije mogu da koriste analize NALED-a kao vodič jer ukazuju na slabosti i daju smernice u kom pravcu i na koji način državni organi treba da rade. Regulatorni indeks Srbije predstavili su Branko Radulović, stručni saradnik NALED-a i Slobodan Krstović, saradnik za ekonomske analize u NALED-u. Kako je rečeno na skupu, privredi je potrebna stabilna politika (bez naglih zaokreta u zakonskim rešenjima), veća pravna sigurnost (dosledna primena zakona), jeftinija i efikasnija administracija i transparentnija komunikacija sa državnom upravom. Prema RIS-u, navedeni aspekti privrednog okruženja nisu na zadovoljavajućem nivou. Drugu godinu za redom, Vlada i ministarstva najnižu ocenu (12,6) beleže za ažurnost sprovođenja zakona, najviše zbog kašnjenja sa donošenjem podzakonskih akata. Veoma mali pomak napravljen je i u otklanjanju troškova koje privredi nameće primena propisa, a posebno izostanak daljeg ukidanja parafiskalnih nameta (ocena 29,7). Jedina komponenta koja je kao i 2012. bila zadovoljavajuća jeste dostupnost informacija, pre svega zahvaljujući kvalitetu internet strana ministarstava, ali je čak i u okviru ove komponente jedan od indikatora neopravdano nizak: tek nešto više od pola ministarstava (10 od 18) odgovorilo je na upit građana u okviru istraživanja NALED-a. Osim toga, iako se za sve veći broj nacrta zakona organizuju javne rasprave, efekti ovih rasprava nisu vidljivi, a evidentno je da se i dalje 2/3 zakona usvaja po hitnom postupku. Kako bi proverio validnost RIS-a, NALED je sproveo istraživanje stavova privrede na uzorku od 250 preduzeća. Veliko podudaranje (87,5%) percepcije privrednika i Regulatornog indeksa govori nam da je

privreda svesna realne slike kvaliteta regulatornog okruženja, a s druge strane govori da je RIS dobar

pokazatelj mišljenja privrede i stanja zakonodavnog procesa u Srbiji.

U okviru konferencije NALED i USAID premijerno su prikazali peti spot u zajedničkoj antibirokratskoj

kampanji “Pitajte kada” – Đavolja posla, koji u fokus stavlja loše strane radnog zakonodavstva iz ugla

nezaposlenih. Dosadašnji pregovori o novom zakonu o radu usmereni su na rešavanje prava zaposlenih i

poslodavaca dok je više od 750.000 registrovanih nezaposlenih lica neopravdano zapostavljeno iako je

upravo zbog njih najviše potrebna izmena zakona. Spot se može pogledati i preuzeti na Youtube stranici

NALED Serbia.

Istraživanje stavova privrede o sivoj ekonomiji

Predrag Kurćubić, direktor istraživanja u Ipsos Strategic marketingu predstavio je i rezultate istraživanje

stavova privrede prema sivoj ekonomiji koje je za potrebe NALED-a i USAID-a sprovela ova agencija na

stratifikovanom uzorku od 250 preduzeća. Istraživanje je realizovano u okviru dvogodišnjeg Projekta

jačanja konkurentnosti Srbije.

Rezultati pokazuju da gotovo dve trećine privrednika smatra da su im godišnji prihodi manji za više od

30% zbog aktivnosti firmi koje posluju u sivoj zoni, dok 15% smatra da njihovi godišnji prihodi manji i do

50%.

Najveći broj ispitanika (84%) ističe obaranje njihovih cena kao glavnu posledicu postojanja nelojalne

konkurencije, kao i smanjenje prometa i otežano plasiranje proizvoda (79%) dok u istom procentu ističu

da su ostali bez sredstava za ulaganje u tehnološki razvoj. Više od dve trećine firmi navelo je i da zbog

nelojalne konkurencije nisu mogli da zaposle nove radnike, a u 44% slučajeva morali su da otpuštaju

radnike ili smanjuju zarade.

Svaki četvrti predstavnik privrednih subjekata smatra da polovina radnika u njihovim delatnostima ima

ugovor, ali nije prijavljen na celokupnu zaradu, dok svaki treći smatra da više od 40% radnika u njihovim

delatnosti uopšte nema ugovor. Samo 11% predstavnika privrednih subjekata smatra da u njihovoj

delatnosti nema preduzeća koja ne plaćaju porez.

Privrednici, kao i građani čije su stavove prema sivoj ekonomiji NALED i USAID predstavili u aprilu,

većinom ne opravdavaju postojanje sive ekonomije. Međutim, njihova mišljenja razlikuju se po pitanju

odlučnosti države da smanji obim sive zone. Dok građani u 58,9% slučajeva smatraju da je država

odlučna, većina privrednika (55,2%) ne veruje da ta spremnost postoji.

Ono što je problematično i kod građana i kod privrede jeste to što većina ne bi prijavila firmu koja

posluje u sivoj zoni. Nelojalnu konkurenciju ne bi prijavilo čak 69% preduzetnika i 54% preduzeća. Uz to,

samo 12% predstavnika privrednih subjekata smatra da će sve firme za koje se otkrije da posluju u sivoj

zoni biti i kažnjene.

Suzbijanje sive ekonomije trebalo bi da se, prema mišljenju privrede, nalazi na drugom mestu prioriteta Vlade u cilju poboljšavanja uslova poslovanja za privredu, odmah iza investicija, dok su pri dnu prioriteta smanjenje javnog sektora i jednostavnije i brže administrativne procedure.

NazadSve vesti


12664055