Uz podršku

Poslovni partneri

Medijski partneri

Reklame

13.05.2014. - Kvalitet zemljišta sve lošiji

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu poslednjih 13 godina finansira analizu kvaliteta zemljišta. U Pančevu to radi Institut “Tamiš” i ove godine prvi put su analizirali državnu zemlju koja se daje u zakup. Zaključak je da ratari nedovoljno poštuju savete stručnjaka, što utiče na smanjenje kvaliteta zemljišta.

Zbog nepravilne agrotehnike kvalitet zemljišta u Vojvodini sve je lošiji, pokazuju istraživanja Instituta “Tamiš” u Pančevu.

Analize pokazuju da je u Južnom banatu 70 odsto oranica dobrog kvaliteta. Reč je o plodnom černozemu, mada ima i peskovitog zemljišta i onog zahvaćenog podzemnim vodama.

Stručnjaci pančevačkog Instituta “Tamiš” poslednjih meseci uradili su oko 1.800 analiza, a primećeno je da se s godinama smanjuje plodnost, što je posledica intenzivne upotrebe mehanizacije i nepravilnog tretmana. Saveti koje daju ratarima za đubrenje nedovoljno se poštuju, što utiče na smanjenje plodnosti.

Manje je fosfora, ali to se najbolje vidi na smanjenju humusa. U odnosu na poslednje decenije 20. veka humusa je manje za nekoliko procenata. Negde je to izraženo više, negde manje. Inače, humusu su potrebno jako mnogo vremena da se stvori, a lako se troši”, kaže Dragan Ljubomirović iz Instituta “Tamiš”.

Iako se nakon analize preporuke za đubrenje prosleđuju poljoprivrednicima, činjenica je da se one retko poštuju. Poljoprivrednici bi trebalo bar svake pete godine da proveravaju kvalitet zemljišta, ali to uglavnom ne rade. “Mislim da samo nekih 20 odsto poljoprivrednika radi analize, a pola od toga posluša savete. Tri je razloga za to po mom mišljenju: neznanje, nedostatak novca za skupa đubriva i mali broj savetnika na terenu, koji ne mogu da pokriju veliki broj imanja”, kaže Jadran Anđelković, poljoprivrednik iz Kovina.

U Kovinu na primer ima 42.000 hektara, a samo dva savetodavca. Ratari su svesni da treba da znaju kakvo im je zemljište, pogotovo kiselost, jer to utiče na izbor đubriva.

“Manjak stočara i stoke uticao je na to da nema dovoljno stajskog đubriva kojim bi prihranjivali zemlju, pa najviše koristimo ureu, a znamo da ona povećava kiselost. Za koju godinu biće nam sva zemlja kisela”, ističe Anđelković. Iako stručnjaci priznaju da ne mogu da izađu na svaku njivu, podsećaju da postoji i sms obaveštavanje i internet sajt, na kome mogu pronaći najvažnije savete.

NazadSve vesti


12661633