Uz podršku

Poslovni partneri

Medijski partneri

Reklame

28.04.2014. - Građani podržavaju suzbijanje sive ekonomije

Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje sive ekonomije i gotovo su jednoglasni u oceni da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode države i preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača. Takođe, 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog rada, pokazalo je prvo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji koje su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Istraživanje je predstavljeno u beogradskom Medija centru na treningu za medije. Događaju su prisustvovali novinari iz 15 redakcija – Politika, Večernje novosti, Danas, Naše novine, Tanjug, Beta, Radio Beograd, TV Nova, Privredni pregled, eKapija i dr. Takođe, putem video linka trening je pratilo još 13 novinara iz Niša – TV Zona plus, NTV, Belle Amie, Kopernikus, Narodne novine, Super radio, Bum radio itd. Oni su o svim posledicama koje nosi poslovanje u sivoj zoni po standard građana, razvoj privrede i ukupnu ekonomsku stabilnost države mogli da razgovaraju sa pokrajinskim sekretarom za finansije Zoranom Radomanom, menadžerkom za odnose sa državnim institucijama u trgovinskoj kompaniji Gomex Dijanom Velisavljev, višim stručnim saradnikom Ekonomskog instituta, kao i sa Jelenom Bojović, direktorkom programa za regulatornu reformu u NALED-u. Predrag Kurčubić, direktor istraživanja u agenciji Ipsos Strategic Marketing koja je sprovela anketu na uzorku od 1.000 građana predstavio je novinarima metodologiju na osnovu koje je realizovano istraživanje. Jelena Bojović potom je predstavila rezultate koji pokazuju da građani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34 odsto), zatim kao nelegalnu prodaju robe (19 odsto), nezakonito poslovanje (15 odsto) ili kao neplaćanje državi poreza i obaveza (13 odsto). Svaki šesti ne zna da kaže šta je to siva ekonomija. Tri četvrtine anketiranih smatraju da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koji posluju u sivoj zoni. Problematično je to što većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje. Čak 69 odsto anketiranih ne bi prijavili poslodavca koji njih ili njihovog kolegu angažuje na crno, pre svega iz straha od gubitka posla (12 odsto dobija platu na ruke bez uplate poreza i doprinosa), a 84 odsto ne bi prijavilo prodavnicu ili kafić koji ne izdaje fiskalni račun. Viši naučni saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić predstavio je medijima moguće posledice širenja obima sive ekonomije na ekonomsku stabilnost. On je istakao da poslovanje u sivoj zoni potkopava razvojnu i socijalnu politiku države i posebno je problematično to što ima tendenciju da se multiplikuje - legalne kompanije prelaze u sivu zonu upravo kada vide da njihovu nelojalnu konkurenciju u dužem periodu niko ne sankcioniše. Nikolić je istakao i da će Srbija, kao rezultat pregovora o članstvu u

Evropskoj uniji, morati da uključi deo sive ekonomije u zvaničnu statistiku o bruto domaćem proizvodu.

Bugarskoj je dozvoljeno da uveća BDP po tom osnovu za 10,2 odsto, Hrvatskoj 11,2 odsto, a Rumuniji

17,7 odsto. On očekuje da će Srbiji biti priznato da uveća BDP između 13 i 15 odsto (što je oko polovine

sadašnje procene obrta u sivoj ekonomiji). Nikolić je dodao i da rešavanje problema sive ekonomije

predstavlja najveći potencijal za punjenje budžeta.

Dijana Velisavljev iz kompanije Gomex ocenila je da će veliki nameti i visoke kazne nastaviti da guraju

privrednike u sivu zonu, koja naročito guši male firme. Ona je rekla da bi trebalo smanjiti namete i

osmisliti adekvatnu poresku politiku, a naročito se boriti protiv monopola, kako bi se suzbila siva

ekonomija. Takođe, neophodno je jasnije definisati propise i smanjiti represivnost državnih organa.

Velisavljev je iznela i predlog da se inspekcije objedine u jednu upravu kako bi kontrole bile efikasnije i

predstavljale manje opterećenje za privredu. Ona je navela da je Gomex u 2013. imao 171 posetu

različitih inspekcija, a da je samo sanitarna inspekcija dolazila 86 puta.

Pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman, koji je ranije obavljao funkciju direktora Regionalnog

centra Poreske uprave u Novom Sadu, prikazao je novinarima računicu koliko bi bilo više poreskih

prihoda kada bi bio prepolovljen obim sive ekonomije. On je ocenio da do sada nije bilo pravog

političkog i društvenog konsenzusa za suzbijanje sive zone. Prema njegovom mišljenju, nemoguće je

izboriti se sa nelegalnim poslovanjem u kratkom roku niti jednom merom. Radoman smatra da je

neophodno primeniti kombinaciju mera i prilagođavati ih različitim modelima sive ekonomije. Takođe,

važna je uloga medija i društvene elite, transparentnost u trošenju budžetskih sredstava, efikasnije

kažnjavanje, kao i pojednostavljivanje procedura. Radoman predlaže i da se Poreska uprava izdvoji iz

Ministarstva finansija kako bi što manje bila podložna uticajima. Osim toga, bilo bi neophodno formirati

međuministarsko telo koje bi brinulo samo o suzbijanju sive ekonomije.

Istraživanje o stavovima građana prema sivoj ekonomiji sprovedeno je u okviru Projekta jačanja

konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013. Tokom ovog dvogodišnjeg

projekta biće analiziran rad najvažnijih inspekcijskih organa i kreirane preporuke za Vladu Srbije na koji

način da efikasno smanji obim sive ekonomije, a namera je i da građani što bolje sagledaju sve opasnosti

i posledice koje nosi rast poslovanja u sivoj zoni.

NazadSve vesti


13114274