Uz podršku

Poslovni partneri

Medijski partneri

Reklame

14.03.2014. - Privreda plaća 384 neporeska nameta

U okviru projekta „Evaluacija rezultata reforme parafiskalnih nameta i podrška za nastavak reformi“, koji NALED sprovodi uz finansijsku i stručnu pomoć USAID projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP) u sredu 12. marta 2014. godine u Ekonomskom institutu održan je okrugli sto o reformi sistema parafiskalnih nameta. Na skupu je predstavljena lista neporeskih nameta, evaluacija rezultata reformi parafiskala u budžetu Republike Srbije i budžetima lokalnih samouprava i finansijska analiza uticaja parafiskala na poslovanje preduzeća. Nakon pozdravne reči generalnog direktora Ekonomskog instituta Dragana Šagovnovića, u uvodnom obraćanju govorili su direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Džo Louter (Joe Lowther) i pomoćnik ministra finansija Irina Stevanović-Gavrović koji su se usaglasili da bi jedno od mogućih rešenja za rasterećenje privrede bilo donošenje jedinstvenog Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Pomoćnik ministra finansija Irina Stevanović-Gavrović iskoristila je priliku i pozvala sve zainteresovane strane da učestvuju u javnoj raspravi nacrta ovog zakona koji bi prema njenim rečima trebalo da bude završen najviše za dva meseca. Preliminarnu listu parafiskala predstavio je stručni saradnik NALED-a Dragan Spirić, dok su o strukturi parafiskala u budžetu države i lokalnih samouprava govorili stručni saradnik NALED-a Aleksandar Bućić i načelnik odeljenja za fiskalnu statistiku Uprave za trezor Aleksandar Penev. O finansijskoj analizi uticaja parafiskalnih nameta na poslovanje preduzeća govorila je saradnik na projektu Jovanka Manić. Kako su pokazale analize, privreda plaća 384 neporeska nameta od kojih su čak dve trećine odnosno 247 parafiskalni. To znači da za njih od države privreda ne dobija povratnu uslugu ili vrednost te usluge ne odgovara plaćenom iznosu. Kako je rečeno, prvi registar parafiskalnih nameta NALED je napravio 2012. godine i tada je evidentirano 371 neporesko davanje. U međuvremenu, država je ukinula 71 namet sa ove liste, ali su u 2013. godini boljom evidencijom u registar ušla još 84 nameta koja tada nisu registrovana. Ono što je interesantno, uprkos najavama iz Vlade Srbije da će se ići ka finansijskom rasterećivanju privrede, za poslednje dve godine uvedeno je devet novih nameta. Najveći broj neporeskih davanja građani i privreda plaćaju državi - 277 (72 odsto). Slede nameti koje dele republički i niži nivoi vlasti - 49 (12,8 odsto). Treće mesto zauzima Pokrajina koja naplaćuje 40 različitih taksi i naknada (10,5%), a najmanje je u nadležnosti gradova i opština - 18 (4,7%). Nakon prezentacija usledila je panel diskusija na kojoj je između ostalog zaključeno da bi trebalo doneti jedinstveni Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i napraviti jedinstven registar parafiskalnih nameta koji bi sadržao sve relevantne informacije (akti o visini dažbina, uputstva za popunjavanje zahteva, redosled procedura, instrukcije za uplatu, brojevi uplatnih računa).

NazadSve vesti


13130684