Analiza

Uz podršku

Poslovni partneri

Medijski partneri

Reklame

Analiza izvoza i uvoza

Na ovoj stranici smo prezentovali statističke vrednosti uvoza i izvoza roba i u usluga u Srbiji, koje smo preuzeli od Zavoda za statistiku, koji je kao osnovni izvor podataka koristio Carinsku deklaraciju ili Jedinstvenu carinsku ispravu (JCI).

Dalje 

Klasifikacija po SMTK

Osnovna klasifikacija u statistici uvoza i izvoza je Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija OUN– SMTK (Standard International Trade Classification – SITC), revizija 3.

Registracija podataka po državama, vrši se po principu države namene kod izvoza i države porekla kod uvoza. To znači da se pri izvozu registruje država u kojoj se roba troši i dalje prerađuje, a pri uvozu država u kojoj je roba proizvodnjom dovedena u stanje u kome se uvozi.

Šifra svakog proizvoda klasifikovanog po SMTK klasifikaciji urađena je tako da prva cifra označava - sektor, prve dve – odsek, prve tri – grupu, prve četiri – podgrupu, a pet cifara – poziciju, odnosno proizvod.

Prikazuje analizu izvoza - uvoza prema:

  • 0 - Reeksport oslobođen PDV-a
  • 1 - Redovan izvoz/uvoz
  • 2 - Reeksport iz carinskog skladištenja, zone
  • 3 - Spoljašnja prerada
  • 5 - Unutrašnja prerada, sistem suspenzije
  • 6 - Unutrašnja prerada, sistem povraćaja
  • 7 - Spoljašnja prerada za tekstil

Klasifikacija po BEC nameni:

BEC (Broad Economic Categories) namena je klasifikacija po širokim ekonomskim kategorijama i koristi se kao sredstvo za prevođenje podataka koji su prikazani prema SMTK klasifikaciji rev.3 u kategorije krajnje namene proizvoda koje su značajne u Sistemu nacionalnih računa (SNA): osnovna sredstva, reprodukcioni materijal i potrošna roba.

Ova podela obuhvata

  • 7 - Sredstva za rad
  • 8 - Reprodukcija
  • 9 - Potrošna roba

Po EU klasifikaciji

Pretraživanje po EU nameni je prema njihovoj podeli proizvoda na pet grupa (energija, intermedijalni proizvodi, kapitalni proizvodi, trajni proizvodi za široku potrošnju, netrajni proizvodi za široku potrošnju. Šesta grupa je Ostalo i obuhvata proizvode iz oblasti koje po našoj klasifikaciji delatnosti pripadaju: Poljoprivredi, lovu i šumarstvu (A); Ribarstvu (B); Ostale poslovne aktivnosti (74); Sportske aktivnosti (92), kao i svu Nerazvrstanu robu (96).

Ova podela obuhvata

  • 1 - Energija
  • 2 - Intermedijani proizvodi
  • 3 - Kapitalni proizvodi
  • 4 - Trajni proizv za široku proizvodnju
  • 5 - Netrajni proizv za široku proizvodnju
  • 6 - Ostalo

Izveštaj po ekonomskim grupacijama

Robu razvrstava prema ekonomskoj grupaciji sa kojom je izvršena razmena.

Analiziraju se sledeće Ekonomske grupacije:

Ekonomske grupacije koje se prate su:

  • 1010 - Evropska Unija (27)
  • 1021 - EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine)
  • 1031 - ACP (Afričke,karibske i pacifičke zemlje)
  • 1053 - OPEC (Zemlje izvoznice nafte)
  • 1055 - MEDA (Udruženje mediteranskih zemalja)
  • 1057 - ASEAN (Udruženje jugoistočnih zemalja)
  • 1059 - SAARC (Južno-azijsko udr za reg kooperaciju)
  • 1120 - CEEC (Centralne i Istočne Evropske zemlje)
  • 1310 - NAFTA (Severno-američko udr slob trgovine)
  • 1330 - MERCOSUR (Južno američko zajedničko tržište)
  • 1410 - NICs (Nove industrijske azijske zemlje)
  • 1420 - APEC(Azijsko pacifička ekonomska udruženja)
  • 1815 - CIS (Komonvelt nezavisnih država)
  • 1820 - OECD, ostalo
  • 1900 - Nerazvrstano

O prezentaciji statistike uvoza i izvoza roba i usluga u Srbiji

Da bismo aktivno delovali na unapređenje privrednog razvoja zemlje, povećanje izvoza i stranih direktnih investicija, jačanje konkurentnosti srpske privrede i razvoja preduzetništva i promovisanja privrednog prostora Srbije kao respektabilne investicione destinacije učinili smo dostupnim statističke vrednosti uvoza i izvoza roba i usluga u Srbiji preuzimanjem od Zavoda za statistiku, a kao osnovni izvor podataka korišćena je Carinska deklaracija, odnosno Jedinstvena carinska isprava (JCI).

Napomena: izvor podataka za statistiku izvoza i uvoza je Jedinstvena carinska isprava koju delimično obrađuje Uprava carine a dalјu obradu vrši Zavod za statistiku.

Glavni cilј ovog statističkog prikaza je da obezbedi pogled na statistiku izvoza i uvoza stavlјanjem akcenta na karakteristike preduzeća i na upoređivanje ekonomskih informacija o preduzećima sa najvažnijim spolјnotrgovinskim pokazatelјima, da se dobije skup informacija koj će omogućiti detalјniju i dublјu analizu strukture spolјne trgovine. Metodologija je bazirana na spajanju detalјnih spolјnotrgovinskih podataka sa statističkim poslovnim registrom.

Cilj statističkog istraživanja prometa robe sa inostranstvom je obrada, analiza i prikazivanje podataka o prometu robe sa inostranstvom tako da omoguće proučavanje dinamike i strukture prometa robe sa inostranstvom sa robnog i finansijskog stanovišta.

Statistika ekonomskih odnosa sa inostranstvom ima zadatak da obezbedi adekvatne, konzistentne, ažurne, tačne i lako dostupne podatke i informacije državnim organima, privrednim subjektima, naučnim institucijama, međunarodnim statističkim i strukovnim organizacijama, ali i domaćoj i stranoj javnosti.

Na osnovu statistike izvoza i uvoza utvrđuje se:

  • opšta ekonomska politika,
  • razvojtrgovinske politike, uključujući pripremanje i nadgledanje trgovinskih sporazuma,
  • tržišne analize za izvoznike i uvoznike,s ciljemda se definiše njihova komercijalna strategije
  • utvrđivanje materijalnih bilansa za strateške proizvode, s ciljem da se kontroliše tržište u oblasti poljoprivrede i energije itd.

Statistička obrada podataka o izvozu i uvozu robe vrši se mesečno i godišnje.

Vrednosti roba su iskazane na osnovu cena iz sklopljenih ugovora i obračunate bazi pariteta franko granica Srbije i to: FOB (Franko utovareno na brod) cene za izvoz, CIF (Troškovi, vozarina i osiguranje) cene za uvoz (fakturna vrednost robe uvećana za troškove transporta, osiguranja i sl. Do granice Srbije).

Osnovna klasifikacija u statistici uvoza i izvoza je Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija OUN– SMTK (Standard International Trade Classification – SITC), revizija 3. 

Registracija podataka po državama, vrši se po principu države namene kod izvoza i države porekla kod uvoza. To znači da se pri izvozu registruje država u kojoj se roba troši i dalje prerađuje, a pri uvozu država u kojoj je roba proizvodnjom dovedena u stanje u kome se uvozi.

Šifra svakog proizvoda klasifikovanog po SMTK klasifikaciji urađena je tako da prva cifra označava - sektor, prve dve – odsek, prve tri – grupu, prve četiri – podgrupu, a pet cifara – poziciju, odnosno proizvod.

U našem sistemu statistike uvoza i izvoza je, za potrebe praćenja robne razmene sa inostranstvom, urađena Nomenklatura statistike spolјne trgovine (NSST). Ona je proširenje Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije dalјim specificiranjem i razuđivanjem ove klasifikacije tako da šifra proizvoda po ovoj klasifikaciji ima sedam cifara. 

Klasifikacija delatnosti u Srbiji sadrži opis najdetaljnijih petocifrenih kategorija i do četvorocifrenog nivoa je gotovo identična sa istovrsnim evropskim standardom NACE, revizija 1.

U bazi uvoza i izvoza moguće je pretraživanje po oblastima delatnosti (dva cifarska mesta).

Pretraživanje po EU nameni je prema njihovoj podeli proizvoda na pet grupa (energija, intermedijalni proizvodi, kapitalni proizvodi, trajni proizvodi za široku potrošnju, netrajni proizvodi za široku potrošnju. Šesta grupa je Ostalo i obuhvata proizvode iz oblasti koje po našoj klasifikaciji delatnosti pripadaju: Poljoprivredi, lovu i šumarstvu (A); Ribarstvu (B); Ostale poslovne aktivnosti (74); Sportske aktivnosti (92), kao i svu Nerazvrstanu robu (96).

BEC (Broad Economic Categories) namena je klasifikacija po širokim ekonomskim kategorijama i koristi se kao sredstvo za prevođenje podataka koji su prikazani prema SMTK klasifikaciji rev.3 u kategorije krajnje namene proizvoda koje su značajne u Sistemu nacionalnih računa (SNA): osnovna sredstva, reprodukcioni materijal i potrošna roba.

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije, u periodu 2001–2011. godine:

1. Ukupna trgovinska razmena sa svetom, izraženo u evrima, povećana je 3,5 puta.
2. Izvoz je porastao 4,4 puta – sa 1,9 na 8,4 milijarde evra.
3. Uvoz je porastao 3 puta – sa 4,8 na 14,2 milijarde evra
4. Pokrivenost uvoza izvozom povećana je u tom periodu sa 40% na 59,3%.
5. Najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije u 2011. godini bila je Evropska unija u koju je plasirano 57,6% robnog izvoza i iz koje potiče 55,6% robnog uvoza.





Spolјnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-februar 2013. godine:

      - 4.812,7 miliona $ - porast od 15,9% u odnosu na isti period prethodne godine;
      - 3.604,2 miliona € - porast od 13,3% u odnosu na isti period prethodne godine.

Zatvori dalje 

Analiza uvoza i izvoza


5838237