Uz podršku

Poslovni partneri

Medijski partneri

Reklame

IMOVINSKO-PRAVNI ODNOSI U NAŠEM POZITIVNOM PRAVU

Ovo su informacije vezane, pre svega, za odgovore na postavljena pitanja korisnika NTRUS a koja su u vezi sa imovinom, vlasništvom, akcionarstvom...

Imovinsko - pravni odnosi su deo našeg pozitivnog prava sa kojim se naši građani najčešće sreću u svakodnevnom životu.

Ova oblast prava regulisana je širokim spektrom zakona i podzakonskih akata. Pravilna primena ovih propisa doprinosi pravnoj sigurnosti građana, dok, pogrešna primena ili neprimenjivanje propisa dovodi do gubitka poverenja u organe drzave.

Imovina može biti materijalna stvar ili pravo a rešavanje pitanja o imovini povereno je državnim organima, sudu ili organima uprave. Postupak kojim se određeno pravo stiče ili ograničava, delimično ili u celosti, pred državnim organima, je strogo formalan.

Osnovni zakoni poznati većini građana kojima se regulišu imovinsko - pravni odnosi su Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o osnovama svojinsko - pravnih odnosa. Navedeni zakoni regulišu svojinu kao najširu vlast na stvari, njena ograničenja, gubitak, načine sticanja, te obaveze nastale povodom i u vezi svojine.

Zakon o obligacionim odnosima kao najobuhvatniji zakonski akt naseg građanskog prava reguliše i ugovorno pravo imenovanih ugovora navedenih u zakonskom tekstu, institute obligacionog (obaveznog) prava, načine nastanka obaveza za naknadu štete i dr.

Zakon o osnovama svojinsko - pravnih odnosa reguliše načine sticanja i prestanka svojine, državine kao užeg prava od svojine, hipoteke kao garancije svojom nepokretnom imovinom, ili zalogom kao garancijom svojom pokretnom imovinom, službenošću kao načinom da se koristi tuđa nepokretnost da bi se imao pristup svojoj nepokretnosti. Rešavanje po gore navedenim zakonima spada u nadležnost redovnih sudova ili opštinskih organa uprave u zavisnosti od konkretnog instituta.

Ipak, gore navedeni zakoni nisu ono što usko specijalizovani advokati nazivaju imovinskim pravom. Imovinsko pravo uglavnom se primenjuje pred organima uprave opštinskim ili gradskim, kao drugostepenim organima, ponekad i pred republičkim kao drugostepenim.

U svim opštinama i u Gradu Beogradu postoje specijalizovane službe za Imovinsko-pravne poslove. U svom radu ove službe najčešće se susreću sa sledećim zakonskim propisima:

  • Zakon o eksproprijaciji,
  • Zakon o planiranju i izgradnji Republike Srbije,
  • Zakon o imovini Republike Srbije,
  • Zakon o održavanju stambenih zgrada,
  • Zakon o državnom premeru i katastru i dr.

U postupcima u upravnim stvarima, državni organi postupaju po Zakonu o opštem upravnom postupku. Jedan od najčešćih postupaka koji se vodi pred Imovinsko-pravnom službom je postupak izuzimanja zemljišta i postupak eksproprijacije odnosno stavljanja van snage rešenja o izuzimanju i postupak deeksproprijacije.

Izuzimanje je postupak oduzimanja prava korišćenja od fizičkog lica kao korisnika gradskog građevinskog zemljišta a eksproprijacija je oduzimanje uz nadoknadu nepokretnosti koje se nalaze na zemljištu. Nepokretnosti mogu biti kuće, pomoćni objekti i dr. Postupak za poništaj rešenja o izuzimanju kao i za deeksproprijaciju podnosi zaintereso-vano fizičko lice u zakonom određenim rokovima.

Zakon o održavanju stambenih zgrada reguliše imovinsko pravne odnose u stambenoj zgradi koja po ovom Zakonu ima svojstvo pravnog lica i prava i obaveze koje iz toga proizilaze. Ovaj Zakon ima primenu u postupku pretvaranja zajedničkih prostorija u stambeni ili poslovni prostor ili nadziđivanju ravnog krova na stambenoj zgradi.

Primenjuju ga opštinski i gradski organi uprave nadležni za građevinske poslove. Ovaj Zakon je od svog donošenja 1995. godine imao široku primenu u urbanom delu Beograda jer je Ugovor o Ustupanju zajedničkih prostorija uz nadoknadu ili bez nje bio pravni osnov za sticanje rešenja Odobrenja za gradnju.

Zakon o imovini Republike Srbije se primenjuje u opštinskim organima uprave a još češće u Direkciji za imovinu Republike Srbije  koja u saradnji sa Ministarstvom finansija dostavlja predloge Vladi Republike Srbije  o otuđenju ili sticanju nove imovine. Ova Direkcija, od 2006. Godine, rešava zahteve fizičkih lica za vraćanje imovine koja je bila oduzeta njihovim pravnim sledbenicima zakonima nakon 1945. godine.

Postupak po Zakonu o državnom premeru i katastru Republike Srbije  sprovodi se pred Gradskim geodestkim zavodom u Beogradu a odnosi se na formiranja parcela, građevinskih i katastarskih i upisa prava na njima. U postupku novog ustrojstva prava na nepokretnostima i upisa cilj je da svi podaci iz zemljišnih knjiga budu upisani u katastar nepokretnosti i da katastar u celosti zameni zemljišne knjige. Postupak pred Gradskim geodetskim zavodom se takođe vodi u skladu pravila iz Zakona o opštem upravnom postupku. Postupak se završava donošenjem rešenja a o žalbi, nezadovoljne strane ukoliko je u pitanju dvostranački postupak, rešava Republički geodetski zavod kao drugostepeni organ.

Ipak, najvažniji zakon koji reguliše ovu oblast je Zakon o planiranju i izgradnji Republike Srbije, donet 2003. Godine, koji sadrži elemente koji regulišu propise građenja i elemente koji regulišu pravo korišćenja na gradskom građevinskom zemljištu.

Najveći deo Zakona reguliše uslove za dobijanje rešenja-odobrenja za izgradnju, način dobijanja upotrebne dozvole, postupak protiv bespravnih graditelja, nadležnost građevinske inspekcije i način dobijanja građevinskog zemljišta u zakup u režimu gradskog građevinskog zemljišta. Zakon sadrži i postupak donošenja planskog akta za koji su nadležni organi uprave za poslove urbanizma.

Najviše primenjivan član tog Zakona je član 84. po kome su opštinski organi uprave nadležni da za imovinsko -pravne odnose donose rešenja koja po svojoj pravosnažnosti predstavljaju sastavni deo Ugovora o prometu gradskog građevinskog zemljišta koje do donošenja Zakona nije bilo moguće. Pravnici smatraju da je to “denacionalizacija na mala vrata”, odnosno mogućnost da se proda zemljište koje je bilo van prometa i to teretnim pravnim poslom (kupoprodajom). Navedeno rešenje donosi se samo po zahtevu stranke, organ ima obavezu da ga reši u roku od 30 dana od dana dostavljanja potpunog zahteva. Postupak je dvostepen i omogućava nezadovoljnoj strani pravo žalbe.

Na osnovu ovog kratkog osvrta možemo utvrditi u kojoj meri je imovinsko pravo najživotnije od svih grana prava koja nas okružuju jer u procesu još veće urbanizacije Beograda i uvećanog inteziteta stambene izgradnje, kako individualne tako i kolektivne, najveći broj naših sugrađana se svakodnevno susreće sa navedenim Zakonima u pokušaju da ili reši svoje stambeno pitanje ili ostvari zaradu zidajući po Beogradu.

Ovaj kratak podsetnik treba samo da ukaže šta predstavlja oblast imovinsko - pravnih odnosa kao i da je za pravilno postupanje u svim nabrojanim postupcima neophodno dobro uporedno poznavanje svih nabrojanih zakona kao i velikog broja podzakonskih akata radi ostvarenja svojih prava.

Advokat Goran Mitrovic


12057285